Od 2016. godine samo u opštinama u Vojvodini potpisano je 16 ugovora o javno-privatnim partnerstvima na projektima unapređenja javnog osvetljenja. Firme koje ih dobijaju su već pet godina iste: Resalta, Keep Light, U Light, Elios, a o njihovim političkim vezama se pisalo. Od 2018. kada ugovore prvo dobija mađarska firma Smart Energy Investment, a zatim i ruska Boss Lighting Group počinje da se nazire konkurencija, međutim, šablon dodele ugovora prema političkom a ne javnom interesu izgleda ostaje nepromenjen.
Smart Energy Investment osnovan je u novembru 2016. godine u Budimpešti, a vlasnici kompanije su Andras Jozsef Szalai i Istvan Gallo, inače u 2014. godini angažovan u još jednoj mađarskoj firmi, U Light, koja je u Vojvodini dobijala ugovore u vrednosti 3,85 miliona evra, a prema pisanju BIRN-a bliska je državnom vrhu u Mađarskoj. Samo mesec dana nakon osnivanja registrovano je i predstavništvo u Beogradu, a za zastupnika je postavljen Obrad Tadić.
Tadić je do avgusta iste godine bio pomoćnik direktora Uprave za kapitalna ulaganja u kojoj je na različitim funkcijama proveo osam godina. U januaru 2017. godine osnovao je i konsultantsku firmu PPP Investment specijalizovanu za savetovanje u pripremi i realizaciji projekata javno-privatnog partnerstva, posebno u oblasti energetske efikasnosti. PPP Investment je u januaru ove godine sa opštinom Sombor zaključio ugovor za izradu projekta javno-privatnog partnerstva u vrednosti od 2.917.122 dinara. Osobe angažovane u PPP Investment ujedno su angažovane i u ogranku Smart Energy Investment te su zastupnici i članovi nadzornih odbora u firmama namenski otvorenim za realizaciju ugovora u različitim opštinama.
Za vreme vanrednog stanja, Smart Enegry Investment zaključio je u Vršcu ugovor na 12 godina i 528.943.663 dinara. Na konkurs su pristigle mnoge žalbe, a firma Feman iz Jagodine pokrenula je i postupak za zaštitu prava. Međutim, na tender je stigla samo jedna ponuda pa je završen bez konkurencije za Smart Energy Investment. Ovakva situacija nije neobična pa se 12 od 16 takvih tendera u Vojvodini završilo samo sa jednom ponudom. U jednom slučaju, na primer, konkurencija je bila grupa ponuđača bliska firmama koje su ugovor i dobile.
Da ovo nije izolovan slučaj, potvrđuje za VOICE i Dragan Dobrašinović, predsednik Koalicije za nadzor javnih finansija i direktor Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava. Navodi da je „u 2019. godini od 100 najvećih javnih nabavki, u 65 bio samo jedan ponuđač, a u 23 tek dva, od kojih je onaj drugi – praksa nas tome uči – verovatno bio prisutan samo da bi stvorio privid konkurencije te da je Zakon o javnim nabavkama formalno baziran na principu zaštite konkurencije, ali kada se dublje zađe u njegove lavirinte, potpuno je jasno da intencija zakonodavca ide u smeru koji konkurenciju u postupcima javnih nabavki pretvara u izuzetak koji je rezervisan samo za finansijski neatraktivne poslove. U svim drugim slučajavima, jedna ponuda i monopolistička praksa su realnost.“
Uslovi konkursa su mahom isti u svim opštinama, a kao najproblematičniji pokazuju se oni koji se odnose na kapacitete kompanija, kao i na sertifikate koji se od njih zahtevaju. Tako na konkursu za privatnog partnera u Vršcu, u delu koji se bavi pitanjem kapaciteta, od firmi zahteva da su u poslednje tri godine zaključile najmanje tri ugovora u kojima su uspešno implementirali uštedu energije, kao i da su implementirali najmanje 11.218 komada LED svetiljki, što je dvostruko više od onoga što posao u Vršcu zahteva. Takođe, zahteva se dostavljanje ENEC sertifikata za koji se u žalbi navodi da bi morao da bude prilagođen srpskom tržištu jer se ENEC odnosi samo na proizvođače iz zemalja Evropske unije. U konkursnoj dokumentaciji navodi se još i zahtev za posedovanje ISO 50001 standarda, ali i primedba da je zahtev neopravdan s obzirom na mnoge druge zahtevane standarde i sertifikate.
Iz opštine Vršac nismo dobili odgovor na pitanje zašto su baš ovakvi uslovi postavljeni, ali su u odgovorima na konkursna pitanja ukazivali da su konkursna dokumentacija i uslovi u skladu sa svim zakonima te da predstavljaju način da se obezbedi konkurentnost i raznovrsnost, ali i da omoguće izbor najpovoljnije ponude. S druge strane, u žalbama se upućivalo na diskriminaciju i kršenje zakona o javnim nabavkama.
Dobrašinović naglašava da u mnogim slučajevima „uslovi i tehničke specifikacije izgledaju kao da ih je sastavljao privatni partner, a ne lokalna samouprava koja pribavlja uslugu javnog osvetljenja“. Ukazuje i da „Krivični zakonik sadrži odredbe koje sankcionišu korupciju i zloupotrebe u javnim nabavkama, ali kako se, po jednom davno utvrđenom modelu ponašanja, sudije i tužioci ne drže zakona ‘kao pijan plota’, već se radije oslanjaju na volju nosilaca političke moći, nosioci koruptivnih aktivnosti u javnim nabavkama, ili preciznije političari-kriminalci mogu do daljnjeg mirno da spavaju i još mirnije troše novac ukraden od građana Srbije“.
Smart Energy Investment je ugovor dobio i u Sremskim Karlovcima, međutim, kako prenosi 021, zbog političkog sukoba u ovoj opštini ugovor je većinom glasova oboren. Da je ugovor zaključen, posao bi narednih 15 godina Smart Energy Investement obavljao sa firmom Elgra Vision iz Ugrinovaca, kompanijom koja je bila zadužena za postavljanje jarbola i zastava na aerodrom „Nikola Tesla“, posao za koji je dobila više od devet miliona dinara.
Firme povezane sa državnim vrhom Srbije i Mađarske, a stigle i ruske
ENEC sertifikat, obavezan za proizvođače iz Evropske unije, čest je zahtev u opštinama gde su za privatnog partnera izabrane firme povezane sa državnim vrhom Srbije i Mađarske i navodi se kao jedan od osnovnih uslova za izbor što bolje ponude. Međutim, na konkursu za privatnog partnera u Pančevu nije postavljen kao uslov za konkurisanje i upravo u Pančevu posao nije dobila mađarska firma, već ruska. U februaru 2020. godine zaključen je ugovor vredan 10 miliona evra na period od 15 godina sa grupom ponuđača koju predstavlja Boss Lighting Group iz Moskve. Vlasnik Kompanije Boss Lighting je Georgi Valentinovič, ruski biznismen, političar i bivši guverner oblasti Kaljiningrad, pozicija za koju ga je preporučio Vladimir Putin. Prema pisanju New York Times-a, vršio je političke pritiske na kompanije u ovoj oblasti, a bio je blizak i gradonačelniku Moskve Juriju Luškovu.
U toku 2019. godine sa Valentinovičem se, uoči posete Vladimira Putina Beogradu, sastao ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, a nekoliko meseci kasnije u Moskvi je njegovu kompaniju posetio gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić. Na ovim sastancima dogovorena je saradnja Boss Lighting Grupe i Beograda, ali i posao osvetljvanja Groblja oslobodilaca Beograda i celokupnog platoa ispred Hrama Svetog Save.
U januaru 2019. godine gradonačelnik Pančeva Saša Pavlov i Georgi Valentinovič potpisali su memorandum o razumevanju za razvoj saradnje u oblasti javnog osvetljenja koji podrazumeva saradnju i informisanje o aktivnostima i zajedničkim interesima u ovoj oblasti. Zvaničnici su tada negirali da postoji veza između potpisivanja memoranduma i traženja privatnog partnera za javnu rasvetu. Iz opštine do sada nije stigao odgovor da li je izbor privatnog partnera bio pod uticajem različitih ugovora koji su sa Velentinovičem potpisani godinu dana ranije, niti zašto je baš njihov konkurs izgledao drugčije od ostalih. Tačnije, zašto nisu tražili dostavljanje ENEC sertifikata ako ga u drugim opštinama navode kao preduslov za izbor najpovoljnije ponude pa ostaje pitanje koliko je zahtev za ovim sertifikatom inače opravdan, a koliko se isti koristi da bi se konkurs prilagodio unapred poznatom privatnom partneru.
Vršac i Pančevo kao indikativni primeri političkog uticaja sa svih nivoa, od opštinskog i pokrajinskog do međudržavnog, postavljaju šire pitanje – koliko su javno-privatna partnerstva u interesu građana, ali i ko na kraju profitira: građani, javni partneri i država ili pojedinci?
Ovakvi višegodišnji i višemilionski ugovori nose sa sobom rizik i troškove koji su u celosti rezervisani za javnog partnera dok profit odlazi privatnom, navodi Dobrašinović i zaključuje da je sasvim nebitno da li je firma koja iz ovakvih poslova profitira domaća ili strana, problem je u tome što se aranžmani sklapaju na štetu građana i javnih finansija, kao i da se poslovi sklapaju na duže vremenske periode, 15, 20 i više godina, tako da će troškove loših odluka političara plaćati i buduće generacije.
Nataša Ivaneža (VOICE, naslovna fotografija: Pixabay)